Kolumna

To je jedna stara priča, ali vrijedi je ponoviti, za one koje je možda ne znaju. To je odjek starog mentaliteta, priča o filozofiji opstanka.

Jednom je Pažaninu, nazovimo ga Jure, postalo sumnjivo ponašanje njegove žene, nazovimo je Jelice. Osjetio je kako je ponekad rastresena, jaja za vačeru nisu bila dobro skuhana, kada bi se vratio iz polja ništa ga nije pitala, a kada su bili zajedno u krevetu ili ju je boljela glava ili je bila nervozna, tako da nije bilo ničega. Prošlo je tako nekoliko dana i Jure se zamislio. Mislio je i mislio, ali ništa nije mogao smisliti. Jednog je dana, kao i obično, pošao u polje. Vraćao se doma oko sedam navečer, ali tog dana je palo malo kiše i odlučio se vratiti ranije. Dok je vezivao tovara na vrh ulice, vidio je kako iz njegove kuće, veseo i ozaren, izlazi susjed, nazovimo ga Marko. I Juri se prosvijetlilo. Došao je kući, susjeda Marka nije spomenuo, mirno je večerao i pošao na spavanje. Pet dana kasnije sjedio je Jure sa svojim prijateljem, nazovimo ga Šime, pored konobe i dok su bili sami, Jure se povjerio Šimi.

-Žena me vara, rekao je.

-Tvoja Jelica te vara?

-E, vara me.

-Kako znaš?

-Vidi san.

-Kako si vidi?

-Prije neki dan san se torna od poja malo ranije i vidi sam suseda Marka kako izlazi od moje kuće.

-Pa moga je covik doć po cukar.

-E, moga je, ali ni. Da je doša po cukar, oli za cakod drugo moja bi ga Jelica spomenula. Ali ga ni spomenula nego je sva bila zvitrena.

-E, kad ga ni spomenula onda to ne vaja.

-Govorin ti ja, pa nisan ja munjen, odma san vidi ca je to.

-I ca si napravi?

-U sridu san tobože poša u poje, ali san sta kod Drvenog križa. Ceka san pol ure i onda san se torna doma.

-I?

-Torna san se doma i lipo ja, sve na prsti gren po škalamin. Poša san na drugi pod i cujen ja nutra uzdihanje.

-Od Jelice?

-Od Jelice i od suseda Marka.

-I?

-Onda san doša do vrat, pošpija san krez kjucanicu i vidi san ih na postiju.

-Ajme meni. A ca su cinli?

-Šporkarije. Goli su se mišali po mojoj postiji.

-I?

-Torna san se po škalamin i poša san upoje.

-Poša si upoje?

-E, nego kako.

-I ca će od toga bit? 

-Lipo ću in se osvećivat.

-A kako?

-Pazin da se uvik tornan u sedan uri, nanki minutu prije. Neka misliju da ja ne znan. Ali ja sad znan, a oni ne znaju da znan. Moj Šime, ca oni misliju da san ja mujen. E, neka misliju da ja ne znan, ali ja znan. Jesan in se lipo osveti, a?

-Je, ca je je, lipo si to ucini.

-Lipo, nego ca. Oni su mislili da ćeju mene varat i da ja neću znat. E, a ja znan. Pametan san ja, pametan.

josip.portada@pagpress.com